《博伽梵歌》第二章
《博伽梵歌》2.1-2.10(于伽梵文譯本)
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.1:
sañjaya uvāca
taṃ tathā kṛpayāviṣṭam aśru-pūrṇākulekṣaṇam
viṣīdantam idaṃ vākyam uvāca madhusūdanaḥ
桑佳亞(sañjaya)說(uvāca):
因此(tathā)對於阿諸納(taṃ)由於淹沒於(āviṣṭam)憐憫(kṛpayā)之中,眼淚盈盈(aśru-pūrṇā-ākulekṣaṇam),哀傷(viṣīdantam),瑪杜蘇丹(madhusūdanaḥ)說(uvāca) 下面這些(idaṃ)話(vākyam)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.2:
śrī-bhagavān uvāca
kutas tvā kaśmalam idaṃ viṣame samupasthitam
anārya-juṣṭam asvargyam akīrti-karam arjuna
至尊的人格首神(śrī-bhagavān)說(uvāca):阿諸納啊(arjuna),對於(tvā)你由那裡來(kutaḥ)污垢(kaśmalam)?在這危機的時刻(viṣame) 到來(samupasthitam)時你這麼悲傷(idaṃ),不知道生命價值的人(anārya)的執行(juṣṭam),不會晉至天國的(asvargyam),只會成為惡名(akīrti)的原因(karam)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.3:
klaibyaṃ mā sma gamaḥ pārtha naitat tvayy upapadyate
kṣudraṃ hṛdaya-daurbalyaṃ tyaktvottiṣṭha parantapa
琶瑞塔之子啊(pārtha),不要(mā)拿起(sma)軟弱進入(gamaḥ)無能(klaibyaṃ),永不 (na)如此(etat),對你(tvayy)很少(kṣudraṃ)是適合的(upapadyate),放棄(tyaktvā)心(hṛdaya)的軟弱(daurbalyaṃ),起來(uttiṣṭha)吧,敵人的懲罰者啊(param-tapa)!
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.4:
arjuna uvāca
kathaṃ bhīṣmam ahaṃ sańkhye droṇaṃ ca madhusūdana
iṣubhiḥ pratiyotsyāmi pūjārhāv ari-sūdana
阿諸納(arjuna)說(uvāca):殺敵者啊(ari-sūdana),殺死瑪杜的人(madhu-sūdana),在戰爭中(sańkhye),
我(ahaṃ)怎樣(kathaṃ)以弓箭(iṣubhiḥ)還擊(pratiyotsyāmi),對彼士瑪(bhīṣmam)和(ca)對朵納 (droṇaṃ)那些值得崇拜的人(pūjā-arhāv)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.5:
gurūn ahatvā hi mahānubhāvān
śreyo bhoktuḿ bhaikṣyam apīha loke
hatvārtha-kāmāḿs tu gurūn ihaiva
bhuñjīya bhogān rudhira-pradigdhān
縱然(api)行乞(bhaikṣyam)在(iha)在這世上(loke),必然(hi)好過弒殺(ahatvā)尊長們(gurūn)偉大靈魂(mahā-anubhāvān)更好(śreyo)去享受生活(bhoktuḿ),雖然他們如此渴望(kāmāḿs)所得(artha),但是(tu)尊長們(gurūn)在這世上(iha)必然(eva)去享受(bhuñjīya)愉快之事(bhogān),殺戮(hatvā)沾染(pradigdhān)血腥(rudhira)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.6:
na caitad vidmaḥ kataran no garīyo
yad vā jayema yadi vā no jayeyuḥ
yān eva hatvā na jijīviṣāmas
te 'vasthitāḥ pramukhe dhārtarāṣṭrāḥ
如果(yadi)我們(naḥ)取勝(jayeyuḥ)或者(vā)他們戰勝我們(jayema),還(ca)不(na)知道(vidmaḥ)這個(etat)兩者(vā)哪個(kataran)更好(garīyo)的確(eva)嗜殺(hatvā)那些(yān)他們所有(te)處(avasthitāḥ)在眼前(pramukhe)的狄多羅史德羅諸子(dhārtarāṣṭrāḥ),我們(naḥ)也不(na)想活著(jijīviṣāmas)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.7:
kārpaṇya-doṣopahata-svabhāvaḥ
pṛcchāmi tvāṃ dharma-sammūḍha-cetāḥ
yac chreyaḥ syān niścitaṃ brūhi tan me
śiṣyas te 'haṃ śādhi māṃ tvāṃ prapannam
我遭遇(upahata)憂鬱不樂(kārpaṇya)軟弱(doṣa)特性(sv-abhāvaḥ)的傷害,為正法(dharma)心中(cetāḥ)困惑(sammūḍha),對您(tvāṃ)我詢問(pṛcchāmi)什麼(yac)?或許(syān)有信心(niścitaṃ)告訴(brūhi)什麼(tat)對我(me)是好的(śreyaḥ)。我是(ahaṃ)您的(te)門徒(śiṣyas),對您(tvāṃ)皈依(prapannam),請指導(śādhi)我(māṃ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.8:
na hi prapaśyāmi mamāpanudyād
yac chokam ucchoṣaṇam indriyāṇām
avāpya bhūmāv asapatnam ṛddhaṃ
rājyaṃ surāṇām api cādhipatyam
我(mama)的確(hi)不能(na)看見(prapaśyāmi)什麼,他們可以驅除(apanudyād)那(yac)感官的(indriyāṇām)乾枯起來(ucchoṣaṇam)的悲傷(śokam),
即使達到(avāpya)在地球上(bhūmāv)沒有敵手,就算(api)擁有(asapatnam)王國(rājyaṃ)半神人的(surāṇām)尊貴(ādhipatyam)和(ca)繁榮(ṛddhaṃ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.9:
sañjaya uvāca
evam uktvā hṛṣīkeśaṃ guḍākeśaḥ parantapaḥ
na yotsya iti govindam uktvā tūṣṇīṃ babhūva ha
桑佳亞(sañjaya)說(uvāca):克服愚昧的能手阿諸納(guḍākeśaḥ)向感官的主人奎師那(hṛṣīkeśaṃ)如此(evam)說到(uktvā),我不(na)參與(yotsya)敵人的懲罰者(parantapaḥ),如此(iti) 對喜樂的賜予者奎師那(govindam)說著(uktvā),肯定地(ha)變得(babhūva)沈默(tūṣṇīṃ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.10:
tam uvāca hṛṣīkeśaḥ prahasann iva bhārata
senayor ubhayor madhye viṣīdantam idaṃ vacaḥ
感官的主人奎師那(hṛṣīkeśaḥ)微笑著(prahasann)向他(tam)那樣(iva)說道(uvāca),巴臘特的後裔啊(bhārata),他站在軍隊的(senayor)雙方的(ubhayor)之間(madhye),對悲傷者(viṣīdantam)說了以下的(idaṃ)話(vacaḥ):
《博伽梵歌》2.11-2.20(于伽梵文譯本)
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.11:
śrī-bhagavān uvāca
aśocyān anvaśocas tvaṃ prajñā-vādāṃś ca bhāṣase
gatāsūn agatāsūṃś ca nānuśocanti paṇḍitāḥ
至尊人格首神(śrī-bhagavān)說(uvāca):你為不值得悲傷的事(aśocyān)正在悲傷(anvaśocaḥ),雖然你(tvaṃ)講著(bhāṣase)有學識的話(prajñā-vādāṃś),(anuśocanti)有學識(paṇḍitāḥ)的人也(ca)永不(na)為失去(gata)生命(asūn)和(ca)不是過往的(agata)生命(asūṃś)而悲傷(anuśocanti)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.12:
na tv evāhaṃ jātu nāsaṃ na tvaṃ neme janādhipāḥ
na caiva na bhaviṣyāmaḥ sarve vayam ataḥ param
但是(tu)我(ahaṃ)肯定(eva)永遠不(na)會變成(jātu)永不(na)存在(āsaṃ),你本身(tvaṃ)和所有這些(ime)帝王們(jana-adhipāḥ)不(na)也不是這樣(na),此後(ataḥ param),我們(vayam)所有人(sarve)肯定地(eva)也(ca)永不(na)是那樣(na)會存在(bhaviṣyāmaḥ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.13:
dehino 'smin yathā dehe kaumāraṃ yauvanaṃ jarā
tathā dehāntara-prāptir dhīras tatra na muhyati
正如(yathā)賦於身體的(dehinaḥ)靈魂在這(asmin)在身體中(dehe),經歷童年(kaumāraṃ)、青年(yauvanaṃ)和老年(jarā),成就(prāptir)身體的轉換(deha-antara)也是同樣的(tathā),覺悟的人(dhīraḥ)永不(na)為此(tatra)困惑(muhyati)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.14:
mātrā-sparśās tu kaunteya
śītoṣṇa-sukha-duḥkha-dāḥ
āgamāpāyino 'nityās
tāḿs titikṣasva bhārata
貢蒂之子呀(kaunteya),感官上的(mātrā)知覺(sparśās)只有(tu)冬季(śīta)夏季(uṣṇa),快樂(sukha)痛苦(duḥkha-dāḥ),顯露(āgamāpa)隱沒(ayino),都不不持久(anityās),婆羅多王朝的後裔啊(bhārata),他們所有的(tāḿs)都應試著忍耐(titikṣasva)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.15:
yaḿ hi na vyathayanty ete
puruṣaḿ puruṣarṣabha
sama-duḥkha-sukhaḿ dhīraḿ
so 'mṛtatvāya kalpate
對一個人(puruṣaḿ)所有這些(ete)從不(na)必(hi)去悲傷(vyathayanty),誰(yaḿ)便是人中翹楚(puruṣarṣabha),對痛苦(duḥkha)與快樂(sukhaḿ)不改變(sama)和容忍(dhīraḿ),他(sah)被認為夠格(kalpate)解脫('mṛtatvāya)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.16:
nāsato vidyate bhāvo nābhāvo vidyate sataḥ
ubhayor api dṛṣṭo 'ntas tv anayos tattva-darśibhih
永不(na)存在的(asato)那裡有(vidyate)持久性(bhāvaḥ),永不(na)變化的品格(bhāvaḥ)那裡有(vidyate)永恆性(sataḥ),
但是(tu)兩者的(ubhayoh)遵守(dṛṣṭah)真實的(api)結論(antah),他們的(anayoh)真理(tattva)由先知(darśibhih)得出。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.17:
avināśi tu tad viddhi yena sarvam idaṃ tatam
vināśam avyayasyāsya na kaścit kartum arhati
但是(tu)那(tat)知道它(viddhi),這(idaṃ)廣布的(tatam)整個身體(sarvam)不會由誰(yena)被毀滅的(avināśi),
毀滅(vināśam) 屬於不會被毀滅的(avyayasya)她的(asya)東西,沒有(na)誰(kaścit)能夠(arhati)去做(kartum)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.18:
antavanta ime dehā nityasyoktāḥ śarīriṇaḥ
anāśino 'prameyasya tasmād yudhyasva bhārata
所有這些(ime)物質身體(dehāḥ)是可以消滅的(anta-vantaḥ),被賦以軀體的靈魂(śarīriṇaḥ)可以說(uktāḥ)是永不會被毀滅(anāśinaḥ),永恆地存在(nityasya),不可估量(aprameyasya)。因此(tasmād)作戰(yudhyasva)吧,巴臘特的後裔(bhārata)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.19:
ya enaṃ vetti hantāraṃ yaś cainaṃ manyate hatam
ubhau tau na vijānīto nāyaṃ hanti na hanyate
這(enaṃ)認為(vetti)兇手(hantāraṃ)是任何人(yaḥ)和(ca)這(enaṃ)想像(manyate)任何人(yaś)是被殺(hatam),他們兩者(ubhau)都不對,在知識中(vijānīto)他們(tau)永不(na)殺生(hanti),這(ayaṃ)也(na)永不(na)被殺(hanyate)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.20:
na jāyate mriyate vā kadācin
nāyaṃ bhūtvā bhavitā vā na bhūyaḥ
ajo nityaḥ śāśvato 'yaṃ purāṇo
na hanyate hanyamāne śarīre
它永不(na)投生(jāyate)也永不死亡(mriyate),或(vā)這(ayaṃ)靈魂在任何時間(kadācin)永不(na)得以存在(bhūtvā),或(vā)會成為(bhavitā)不(na)曾經存在(bhūyaḥ),這(ayaṃ)靈魂非生的(ajaḥ),永恆的(nityaḥ),永久的(śāśvato),古老的(purāṇaḥ),身體(śarīre)永不(na)已殺(hanyate)而被殺(hanyamāne)。
《博伽梵歌》2.21-2.30(于伽梵文譯本)
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.21:
vedāvināśinaṃ nityaṃ ya enam ajam avyayam
kathaṃ sa puruṣaḥ pārtha kaṃ ghātayati hanti kam
在知識中(veda)那人(yaḥ)靈魂(enam)是不能被毀滅的(avināśinaṃ),永恆的(nityaṃ),非生的(ajam),不變的(avyayam),琶瑞塔(pārtha),他(sah)這樣的人(puruṣaḥ)怎樣(kathaṃ)會傷害(ghātayati)誰(kaṃ)或者殺(hanti)誰(kam)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.22:
vāsāṃsi jīrṇāni yathā vihāya navāni gṛhṇāti naro 'parāṇi
tathā śarīrāṇi vihāya jīrṇāny anyāni saṃyāti navāni dehī
一個人(narah)放棄(vihāya)原本(yathā)殘舊的(jīrṇāni)衣服(vāsāṃsi),接受(gṛhṇāti)新衣服(navāni),其他(aparāṇi)同樣地(tathā)放棄(vihāya)老和無用的(jīrṇāny)身體(śarīrāṇi),真正地接受(saṃyāti)不同的(anyāni)賦以軀體的(dehī)新的一套(navāni)衣服。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.23:
nainaṃ chindanti śastrāṇi nainaṃ dahati pāvakaḥ
na cainaṃ kledayanty āpo na śoṣayati mārutaḥ
對於這靈魂(enaṃ)所有武器(śastrāṇi))永不(na)可被切成碎片(chindanti),對於這靈魂(enaṃ)火(pāvakaḥ)永不(na)被燃燒(dahati),還有(ca)對於這靈魂(enaṃ)水(āpaḥ)永不(na)澆濕(kledayanty),風(mārutaḥ)永不(na)吹乾(śoṣayati)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.24:
acchedyo 'yam adāhyo 'yam akledyo 'śoṣya eva ca
nityaḥ sarva-gataḥ sthāṇur acalo 'yaṃ sanātanaḥ
這靈魂(ayam)不會破碎的(acchedyaḥ),這靈魂(ayam)不能被燒毀(adāhyo),不能溶解(akledyah),不能幹涸的(aśoṣyaḥ),和(ca)這靈魂(ayaṃ)肯定地(eva)永存的(nityaḥ),無處不在的(sarva-gataḥ),不變的(sthāṇuḥ) ,不能移動的(acalaḥ),永恆不變(sanātanaḥ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.25:
avyakto 'yam acintyo 'yam avikāryo 'yam ucyate
tasmād evaṃ viditvainaṃ nānuśocitum arhasi
這靈魂(ayam)不可見的(avyaktaḥ),這靈魂(ayam)不可思議的(acintyah),這靈魂(ayam)不變的(avikāryaḥ),所以(tasmād)就這樣(evaṃ)可以說(ucyate)知道得很清楚(viditvā),你應該(arhasi)不要(na)會為這靈魂(enaṃ)悲傷(anuśocitum)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.26:
atha cainaṃ nitya-jātaṃ nityaṃ vā manyase mṛtam
tathāpi tvaṃ mahā-bāho nainaṃ śocitum arhasi
然而(atha),還有(ca)或(vā)這樣想,(manyase)這靈魂(enaṃ)永遠(nityaṃ)不絳生(nitya-jātaṃ),仍然(tathāpi)死亡的(mṛtam),臂力強大的人啊(mahā-bāho),你(tvaṃ)永不(na)值得(arhasi)關於靈魂(enaṃ)去悲傷(śocitum)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.27:
jātasya hi dhruvo mṛtyur dhruvaṃ janma mṛtasya ca
tasmād aparihārye 'rthe na tvaṃ śocitum arhasi
一個已經降生的人(jātasya)必定地(hi)一個事實(dhruvah)是死亡(mṛtyuh),還有(ca)誕生(janma)就屬於已死的(mṛtasya),這也是一件事實(dhruvaṃ),
所以(tasmād)在這件事中(arthe)為了那不能避免的(aparihārye)職責,你(tvaṃ)不(na)應(arhasi)去悲傷(śocitum)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.28:
avyaktādīni bhūtāni vyakta-madhyāni bhārata
avyakta-nidhanāny eva tatra kā paridevanā
所有被創造的(bhūtāni)在開始時未展示(avyakta-ādīni),在中間(madhyāni)被展示的(vyakta),巴臘特的後裔啊(bhārata),最後所有被消滅的(nidhanāny)不展示的(avyakta),就是這樣(eva),因此(tatra)沒有什麼(kā)悲傷(paridevanā)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.29:
āścarya-vat paśyati kaścid enam
āścarya-vad vadati tathaiva cānyaḥ
āścarya-vac cainam anyaḥ śṛṇoti
śrutvāpy enaṃ veda na caiva kaścit
一些(kaścid)人看見(paśyati)這靈魂(enam)為神奇的(āścarya-vat),和(ca)別人(anyaḥ)肯定地(eva)說(vadati)那裡(tathā)
是神奇的(āścarya-vad),同樣(āścarya-vac)還(ca)有別人(anyaḥ)聆聽(śṛṇoti)這靈魂(enam),和(ca)即使(api)聽到了以後(śrutvā)任何人(kaścit)肯定地(eva)永不(na)知道(veda)這靈魂(enaṃ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.30:
dehī nityam avadhyo 'yaṃ dehe sarvasya bhārata
tasmāt sarvāṇi bhūtāni na tvaṃ śocitum arhasi
居住在身體中(dehe)每一個人(sarvasya)的物質身體的擁有者(dehī)的靈魂(ayaṃ)永恆地(nityam)不能被殺的(avadhyah),巴臘特的後裔啊(bhārata),所以(tasmāt)你本身(tvaṃ)永不(na)值得(arhasi)去悲傷(śocitum)所有(sarvāṇi)生物(bhūtāni)。
《博伽梵歌》2.31-2.40(于伽梵文譯本)
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.31:
sva-dharmam api cāvekṣya na vikampitum arhasi
dharmyād dhi yuddhāc chreyo 'nyat kṣatriyasya na vidyate
還有(api)真正的(ca)考慮到(avekṣya)個人的宗教原則(sva-dharmam),你應該(arhasi)永不(na)去猶豫(vikampitum),
由於宗教原則(dharmyād),並無(na)任何其他的事情(anyat)比真的(hi)戰爭適合(yuddhāc)剎帝利的(kṣatriyasya)更佳的職責(śreyah)的存在(vidyate)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.32:
yadṛcchayā copapannaṃ svarga-dvāram apāvṛtam
sukhinaḥ kṣatriyāḥ pārtha labhante yuddham īdṛśam
琶瑞塔之子啊(pārtha),剎帝利(kṣatriyāḥ)是多麼開心(sukhinaḥ),才能參加(labhante)像這樣的(īdṛśam)戰爭(yuddham),無意(yadṛcchayā)走進(upapannaṃ)敞開(apāvṛtam)的天堂星宿(svarga)之門(dvāram)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.33:
atha cet tvam imaṃ dharmyaṃ sańgrāmaṃ na kariṣyasi
tataḥ sva-dharmaṃ kīrtiṃ ca hitvā pāpam avāpsyasi
所以(atha),如果(cet)你(tvam)不(na)執行(kariṣyasi)這場(imaṃ)宗教責任的(dharmyaṃ)戰爭(sańgrāmaṃ),
這樣(tataḥ)你的宗教責任(sva-dharmaṃ)和(ca)聲譽(kīrtiṃ)喪失(hitvā),招致(avāpsyasi)罪惡(pāpam)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.34:
akīrtiṃ cāpi bhūtāni kathayiṣyanti te 'vyayām
sambhāvitasya cākīrtir maraṇād atiricyate
你將在所有人(bhūtāni)講及(kathayiṣyanti)之上(api),永遠(avyayām)留下你的(te)劣行(akīrtiṃ),對一個受尊敬的人(sambhāvitasya)來說,壞名聲(akīrtir)和死亡相比(maraṇād)變得還要(atiricyate)不如。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.35:
bhayād raṇād uparataṃ maṃsyante tvāṃ mahā-rathāḥ
yeṣāṃ ca tvaṃ bahu-mato bhūtvā yāsyasi lāghavam
偉大的將領(mahā-rathāḥ)對你(tvāṃ)會以為(maṃsyante)由於驚恐(bhayād)自戰場中(raṇād)停止(uparataṃ),那些人(yeṣāṃ)對你(tvaṃ)從尊重(bahu-mato)會(yāsyasi)變成(bhūtvā)貶低(lāghavam)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.36:
avācya-vādāḿś ca bahūn
vadiṣyanti tavāhitāḥ
nindantas tava sāmarthyaḿ
tato duḥkhataraḿ nu kim
還(ca)有你的(tava)敵人(ahitāḥ)會說(vadiṣyanti)許多(bahūn)毒惡的(avācya)謊言(vādāḿś),正當誹謗(nindantas)你的(tava)才華(sāmarthyaḿ),在那之後(tatah)那是(kim)一定(nu)更為悲痛(duḥkhataraḿ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.37:
hato vā prāpsyasi svargaṃ jitvā vā bhokṣyase mahīm
tasmād uttiṣṭha kaunteya yuddhāya kṛta-niścayaḥ
或(vā)被殺(hataḥ)你贏得(prāpsyasi)天堂(svargaṃ),或(vā)藉著征服(jitvā)你享受(bhokṣyase)世界(mahīm),所以(tasmād)起來(uttiṣṭha),琨緹之子,(kaunteya),何不確定(niścayaḥ)決心(kṛta)去作戰(yuddhāya)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.38:
sukha-duḥkhe same kṛtvā lābhālābhau jayājayau
tato yuddhāya yujyasva naivaṃ pāpam avāpsyasi
這樣做(kṛtvā),在快樂(sukha)和苦惱(duḥkhe)中,在得失中(lābhālābhau),在勝敗中(jayājayau)都是相同的(same)。
此後(tatah),為了戰爭的緣故(yuddhāya)去戰鬥(yujyasva),這樣做(evaṃ)你永不(na)會招致(avāpsyasi)罪過(pāpam)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.39:
eṣā te 'bhihitā sāńkhye buddhir yoge tv imāṃ śṛṇu
buddhyā yukto yayā pārtha karma-bandhaṃ prahāsyasi
所有這些(eṣā)對你(te)描述(abhihitā)的是數論(sāńkhye)智慧(buddhir),但是(tu)這(imāṃ)時請聽(śṛṇu)
沒有果報的瑜伽(yoge)智慧(buddhyā),一切合於(yuktah)那些(yayā),琶瑞塔之子啊,(pārtha)果報的束縛(karma-bandhaṃ)你可脫離(prahāsyasi)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.40:
nehābhikrama-nāśo 'sti pratyavāyo na vidyate
sv-alpam apy asya dharmasya trāyate mahato bhayāt
在這世界(iha)並沒有(iha)障礙(nāśaḥ),努力去(abhikrama)做那裡有(asti)永不(na)損失(pratyavāyo),雖然(api)那裡有(vidyate)很少(sv-alpam)這些(asya)正法(dharmasya),就可以脫離(trāyate)很大的(mahatah)危險(bhayāt)。
《博伽梵歌》2.41-2.50(于伽梵文譯本)
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.41:
vyavasāyātmikā buddhir ekeha kuru-nandana
bahu-śākhā hy anantāś ca buddhayo 'vyavasāyinām
堅定的奎師那知覺(vyavasāya-ātmikā)智慧(buddhir)在這個世界上(iha)單純如一(ekā),庫茹族的寵兒(kuru-nandana),
還有(ca)不在奎師那知覺中的人的(avyavasāyinām)智慧(buddhayo )像各樣的枝幹(bahu-śākhā)的確(hi)無邊無盡的(anantāḥ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.42:
yām imāṃ puṣpitāṃ vācaṃ pravadanty avipaścitaḥ
veda-vāda-ratāḥ pārtha nānyad astīti vādinaḥ
無知的人(avipaścitaḥ)說(pravadanty)所有(yām)這些(imāṃ)花巧的(puṣpitāṃ)言辭(vācaṃ),被視為韋達經追隨者的人
(veda-vāda-ratāḥ)琶瑞塔之子啊(pārtha),永不(na)擁護(vādinaḥ)那裡有(astI)的這(iti)其他的東西(anyad)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.43:
kāmātmānaḥ svarga-parā janma-karma-phala-pradām
kriyā-viśeṣa-bahulāṃ bhogaiśvarya-gatiṃ prati
追求感官享樂(kāma-ātmānaḥ)目的在於達到天堂星系(svarga-parā),結果是獲利性的行動,如好的來生等等(janma-karma-phala-pradām)。舉辦適宜的(bahulāṃ)誇耀的典禮(kriyā-viśeṣa),向著(prati)感官享受(bhoga)和財富(aiśvarya)進步(gatiṃ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.44:
bhogaiśvarya-prasaktānāṃ tayāpahṛta-cetasām
vyavasāyātmikā buddhiḥ samādhau na vidhīyate
那些如此依附(prasaktānāṃ) 物質享樂(bhoga)富貴(aiśvarya)的人,被這些東西(tayā)心意迷惑(apahṛta-cetasām),
永不(na)會發生(vidhīyate)堅決(vyavasāya-ātmikā) 以控制了的心意(samādhau)對主的奉獻服務(buddhiḥ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.45:
trai-guṇya-viṣayā vedā nistrai-guṇyo bhavārjuna
nirdvandvo nitya-sattva-stho niryoga-kṣema ātmavān
韋達文獻(vedāh)所討論的主題(viṣayāh)與物質存在的三種屬性有關(trai-guṇya)。阿諸納啊(arjuna),要(bhava)在純粹的靈性存在狀態中(nistrai-guṇyo),脫離相對性之苦(nirdvandvah),永遠處於善良中(nitya-sattva-sthah);脫離貪求和擁有(niryoga-kṣema)的思想,處於自我之中(ātma-vān)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.46:
yāvān artha udapāne sarvataḥ samplutodake
tāvān sarveṣu vedeṣu brāhmaṇasya vijānataḥ
所有那(yāvān)在水井中(uda-pāne)的是為了(arthah)在各方面(sarvataḥ)在一個大水塘(sampluta-udake) ,同樣地(tāvān),所有(sarveṣu)韋達文獻(vedeṣu)對於睿智的婆羅門(brāhmaṇasya),都是處於完整知識中的人的(vijānataḥ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.47:
karmaṇy evādhikāras te mā phaleṣu kadācana
mā karma-phala-hetur bhūr mā te sańgo 'stv akarmaṇi
你要肯定地(eva)履行賦定職責(karmaṇi),你的(te)永無(mā)權利考慮(adhikārah)結果(phaleṣu),在任何時間(kadācana)
永不要(mā)在工作的結果(karma-phala)變為(bhūh)原因(hetuh),你的(te)永不(mā)要有(astu)依附(sańgah)在不作為(akarmaṇi)的念頭。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.48:
yoga-sthaḥ kuru karmāṇi sańgaṃ tyaktvā dhanañjaya
siddhy-asiddhyoḥ samo bhūtvā samatvaṃ yoga ucyate
穩處於瑜伽中(yoga-sthaḥ)吧,執行(kuru)你的職責(karmāṇi),放棄(tyaktvā)執著(sańgaṃ),達南加亞啊(dhanañjaya)
在成敗中(siddhy-asiddhyoḥ)同樣的(samah)一視同仁,變成了以後(bhūtvā)心意的平衡(samatvaṃ)被稱為(ucyate)瑜伽(yogah)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.49:
dūreṇa hy avaraṃ karma buddhi-yogād dhanañjaya
buddhau śaraṇam anviccha kṛpaṇāḥ phala-hetavaḥ
肯定地(hi)把可厭的(avaraṃ)活動(karma)拋在遠處(dūreṇa),要基於奎師那知覺的力量(buddhi-yogād),征服財富的人啊(dhanañjaya),
完全的皈依(śaraṇam)在這知覺中(buddhau),貪求果報活動的人(phala-hetavaḥ)是有慾望(anviccha)吝嗇者(kṛpaṇāḥ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.50:
buddhi-yukto jahātīha ubhe sukṛta-duṣkṛte
tasmād yogāya yujyasva yogaḥ karmasu kauśalam
具備智慧的人(buddhi-yukto),在這一生中(iha)可以擺脫出(jahāti)在好或壞的結果(sukṛta-duṣkṛte)兩者中的活動,
所以(tasmād),為了瑜伽的理由(yogāya)要努力修習瑜伽(yujyasva),瑜伽(yogaḥ)是行動中(karmasu)的藝術(kauśalam)。
《博伽梵歌》2.51-2.60(于伽梵文譯本)
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.51:
karma-jaṃ buddhi-yuktā hi phalaṃ tyaktvā manīṣiṇaḥ
janma-bandha-vinirmuktāḥ padaṃ gacchanty anāmayam
有智慧的人(buddhi-yuktā)投入因果性活動(karma-jaṃ),但肯定地(hi)放棄(tyaktvā)結果(phalaṃ),聖賢奉獻者(manīṣiṇaḥ)解脫了的靈魂(vinirmuktāḥ)生與死的束縛(janma-bandha),達到(gacchanty)沒有苦難(anāmayam)境界(padaṃ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.52:
yadā te moha-kalilaṃ buddhir vyatitariṣyati
tadā gantāsi nirvedaṃ śrotavyasya śrutasya ca
當(yadā)你的(te)智慧(buddhir)超越(vyatitariṣyati)迷幻的(moha)森林(kalilaṃ),在那時候(tadā)你會對(gantāsi)所有那些會被聽到的(śrotavyasya),還有(ca)所有那些已經被聽到的(śrutasya)無動於衷(nirvedaṃ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.53:
śruti-vipratipannā te yadā sthāsyati niścalā
samādhāv acalā buddhis tadā yogam avāpsyasi
如果你的(te)韋達的啓示(śruti)沒有受韋達諸經中獲利性結果的影響(vipratipannā),那時(yadā)保存(sthāsyati)不為所動(niścalā),在超然的知覺中(samādhāv)保持不動搖的(acalā)智慧(buddhis),在那時(tadā)你會達到(avāpsyasi)自覺(yogam)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.54:
arjuna uvāca
sthita-prajñasya kā bhāṣā samādhi-sthasya keśava
sthita-dhīḥ kiṃ prabhāṣeta kim āsīta vrajeta kim
阿諸納(arjuna)說(uvāca):一個處於入定的人(sthita-prajñasya)用什麼(kā)語言(bhāṣā)描述處於神定中的人(samādhi-sthasya),奎師那啊(keśava),一個專注於神定的人(sthita-dhīḥ)怎樣(kiṃ)說?(prabhāṣeta)怎樣(kim)坐(āsīta)?怎樣(kim)行走(vrajeta)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.55:
śrī-bhagavān uvāca
prajahāti yadā kāmān sarvān pārtha mano-gatān
ātmany evātmanā tuṣṭaḥ sthita-prajñas tadocyate
至尊的人格首神(śrī-bhagavān)說(uvāca):當(yadā)放棄(prajahāti)各式各樣(sarvān)感官享受的慾望(kāmān),琶瑞塔之子啊(pārtha),心意虛構的(manaḥ-gatān)心意由淨化了的心意(ātmanā)取代而肯定地(eva)處在靈魂的純粹境界中(ātmany),在那時候(tadā)被認為是(ucyate)超然地處於(sthita-prajñas)滿足(tuṣṭaḥ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.56:
duḥkheṣv anudvigna-manāḥ sukheṣu vigata-spṛhaḥ
vīta-rāga-bhaya-krodhaḥ sthita-dhīr munir ucyate
在三種苦難中(duḥkheṣv)心意不為所動(anudvigna-manāḥ),在喜樂中(sukheṣu)沒有過分關注(vigata-spṛhaḥ),
脫離(vīta)激情(rāga)、恐懼(bhaya)和憤怒(krodhaḥ),這樣被稱為(ucyate)一個平和的(sthita-dhīr)聖賢(munir)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.57:
yaḥ sarvatrānabhisnehas tat tat prāpya śubhāśubham
nābhinandati na dveṣṭi tasya prajñā pratiṣṭhitā
沒有貪戀(anabhisnehas)誰(yaḥ)和每一處地方(sarvatra),無論面對(prāpya)那(tat)善(śubha)那(tat)惡(aśubham),永不(na)祈求(abhinandati),永不(na)嫉妒(dveṣṭi),他的(tasya)智慧(prajñā)堅定不移(pratiṣṭhitā)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.58:
yadā saṃharate cāyaṃ kūrmo 'ńgānīva sarvaśaḥ
indriyāṇīndriyārthebhyas tasya prajñā pratiṣṭhitā
當(yadā)所有這些(ayaṃ)從感官對象中(indriya-arthebhyaḥ)收起(saṃharate),好像(iva)烏龜(kūrmaḥ)肢體(ańgāni)縮在一起(sarvaśaḥ),他的(tasya)知覺(prajñā )堅定不移(pratiṣṭhitā)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.59:
viṣayā vinivartante nirāhārasya dehinaḥ
rasa-varjaṃ raso 'py asya paraṃ dṛṣṭvā nivartate
感官享樂的對象(viṣayā)是通過練習戒除的(vinivartante),經過負面的限制(nirāhārasya)對賦有軀體本身(dehinaḥ)
放棄(rasa-varjaṃ),他的(asya)享樂的感官(rasah)雖然存在(api),通過體驗(dṛṣṭvā)更高級的品味(paraṃ)停止(nivartate)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.60:
yatato hy api kaunteya puruṣasya vipaścitaḥ
indriyāṇi pramāthīni haranti prasabhaṃ manaḥ
雖然(api)肯定地(hi)努力(yatataḥ),琨緹之子啊(kaunteya),那人的(puruṣasya)富有辯別知識(vipaścitaḥ)
的感官(indriyāṇi)被刺激(pramāthīni),心意(manaḥ)被有力(prasabhaṃ)地衝擊(haranti)。
《博伽梵歌》2.61-2.72(于伽梵文譯本)
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.61:
tāni sarvāṇi saṃyamya yukta āsīta mat-paraḥ
vaśe hi yasyendriyāṇi tasya prajñā pratiṣṭhitā
牢牢控制(saṃyamya)所有(sarvāṇi)那些感官(tāni),因專念於(yuktah)這樣處於(āsīta)與我的關係(mat-paraḥ),他的(yasya)感官(indriyāṇi)肯定地(hi)在完全的服從下(vaśe),他的(tasya)智慧(prajñā)堅定不移(pratiṣṭhitā)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.62:
dhyāyato viṣayān puṃsaḥ sańgas teṣūpajāyate
sańgāt sañjāyate kāmaḥ kāmāt krodho 'bhijāyate
當深思著(dhyāyataḥ)感官對象(viṣayān),那人的(puṃsaḥ)執著(sańgaḥ)在感官對象中(teṣu)產生(upajāyate),執著(sańgāt)發展(sañjāyate)慾望(kāmaḥ),由慾望(kāmāt)產生明顯('bhijāyate)憤怒(krodho)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.63:
krodhād bhavati sammohaḥ sammohāt smṛti-vibhramaḥ
smṛti-bhraṃśād buddhi-nāśo buddhi-nāśāt praṇaśyati
由憤怒(krodhād)產生(bhavati)完全的愚痴(sammohaḥ),由愚痴(sammohāt)而記憶的(smṛti)迷亂(vibhramaḥ),記憶的(smṛti)迷亂後(bhraṃśād)則智慧(buddhi)毀滅(nāśo),由智慧(buddhi)毀滅(nāśāt)而墮落(praṇaśyati)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.64:
rāga-dveṣa-vimuktais tu viṣayān indriyaiś caran
ātma-vaśyair vidheyātmā prasādam adhigacchati
由一個脫離了這些事物的人(vimuktaiḥ)超脫(dveṣa)依附(rāga),但是(tu)感官對象(viṣayān)由感官(indriyaiś)活動(caran),
一個能夠控制的人(ātma-vaśyair) ,一個遵循有所規限的自由的人(vidheya-ātmā),達到(adhigacchati)清淨(prasādam)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.65:
prasāde sarva-duḥkhānāṃ hānir asyopajāyate
prasanna-cetaso hy āśu buddhiḥ paryavatiṣṭhate
藉著主沒有原由的慈悲(prasāde),所有(sarva)物質的困苦(duḥkhānāṃ)毀滅,(hāniḥ)他的(asya)心達到(upajāyate)
內心喜樂(prasanna-cetasaḥ),肯定地(hy)很快(āśu)確立(paryavatiṣṭhate)智慧(buddhiḥ)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.66:
| | नास्ति बुढिर् अयुक्तस्य | न चायुक्तस्य भावना | न चाभावयतः शांतिर् | अशांतस्य कुतः सुखम् | |
* nāsti buddhir ayuktasya
* na cāyuktasya bhāvanā
* na cābhāvayataḥ śāntir
* aśāntasya kutaḥ sukham
不能够约束自己的人(ayuktasya)既没有(na)智慧(bhāvanā),也不会有(na asti)定力(buddhir),既无(na)定力(abhāvayataḥ)就没有平和(śāntiḥ),没有平和(aśāntasya)那里有(kutaḥ)幸福(sukham)?
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.67:
| | इंद्रियाणाम्́ हि चरताम्́ | यन् मनॊ नुविधीयतॆ | तद् अस्य हरति प्रज्ञाम्́ | वायुर् नावम् इवांभसि | |
* indriyāṇāḿ hi caratāḿ
* yan mano 'nuvidhīyate
* tad asya harati prajñāḿ
* vāyur nāvam ivāmbhasi
感官(indriyāṇāṃ)肯定(hi)漂泊不定(caratāṃ),那(yan)心意(manah)变得经常围着它们转(anuvidhīyate),那(tat)他的(asya)智慧(prajñāṃ)被剥夺(harati),像(iva)风(vāyur)吹走水面上(ambhasi)的一艘船(nāvam)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.68:
तस्माद्यस्य महाबाहो निगृहीतानि सर्वश: |
इन्द्रियाणीन्द्रियार्थेभ्यस्तस्य प्रज्ञा प्रतिष्ठिता || 68||
tasmād yasya mahā-bāho
nigṛhītāni sarvaśaḥ
indriyāṇīndriyārthebhyas
tasya prajñā pratiṣṭhitā
所以(tasmāt),强大(mahā)臂力(bāho)的人(yasya)啊,感官(indriyāṇi)摆脱(nigṛhītāni)为了感官对象(indriya-arthebhyas)各方面(sarvaśaḥ),他的(tasya)智慧(prajñā)坚定不移(pratiṣṭhitā)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.69:
या निशा सर्वभूतानां तस्यां जागर्ति संयमी |
यस्यां जाग्रति भूतानि सा निशा पश्यतो मुने: || 69||
yā niśā sarva-bhūtānāṃ
tasyāṃ jāgarti saṃyamī
yasyāṃ jāgrati bhūtāni
sā niśā paśyato muneḥ
什么(yā)是所有(sarva)生物的(bhūtānāṃ)夜晚(niśā)时,在那时(tasyāṃ)自我控制的人(saṃyamī)觉醒(jāgarti),而众生(bhūtāni)醒觉(jāgrati)在其中(yasyāṃ)时,那是(sā)对于内向自醒的(paśyatah)圣贤(muneḥ)的夜晚(niśā)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.70:
आपूर्यमाणमचलप्रतिष्ठं
समुद्रमाप: प्रविशन्ति यद्वत् |
तद्वत्कामा यं प्रविशन्ति सर्वे
स शान्तिमाप्नोति न कामकामी || 70||
āpūryamāṇam acala-pratiṣṭhaṃ
samudram āpaḥ praviśanti yadvat
tadvat kāmā yaṃ praviśanti sarve
sa śāntim āpnoti na kāma-kāmī
这样(tadvat)欲望(kāmạ̣̣̄h)向一个人(yaṃ)进入(praviśanti)他的所有(sarve),如(yadvat)河水(āpaḥ)进入(praviśanti)经常充满着(āpūryamāṇam)而处于稳定的(acala-pratiṣṭhaṃ)海洋(samudram),那人(sah)处于平和(śāntim),想满足欲望的人(kāma-kāmī)无法(na)得到(āpnoti)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.71:
विहाय कामान्यः सर्वान्पुमांश्चरति निःस्पृहः।
निर्ममो निरहंकारः स शांतिमधिगच्छति।।2.71।।
vihāya kāmān yaḥ sarvān
pumāḿś carati niḥspṛhaḥ
nirmamo nirahańkāraḥ
sa śāntim adhigacchati
摒弃(vihāya)人(yaḥ)的所有(sarvān)欲望(kāmān),一个人(pumān)活得(carati)无欲无求(niḥspṛhaḥ),摈弃感官拥有之念(nirmamo),消灭假我(nirahańkāraḥ),
获得(adhigacchati)所有(sah)的完全和平(śāntim)。
《博伽梵歌》(于伽梵文譯本)2.72:
एषा ब्राह्मी स्थितिः पार्थ नैनां प्राप्य विमुह्यति।
स्थित्वाऽस्यामन्तकालेऽपि ब्रह्मनिर्वाणमृच्छति।।2.72।।
eṣā brāhmī sthitiḥ pārtha
naināḿ prāpya vimuhyati
sthitvāsyām anta-kāle 'pi
brahma-nirvāṇam ṛcchati
普利塔之子呀(pārtha),这(eṣā)是灵性(brāhmī)境界(sthitiḥ),从不(na)抵达(prāpya)这(enāḿ)就使人困惑(vimuhyati),就这么(asyām)置身其中(sthitvā),在生命终结(anta-kāle)就(api),
达至(ṛcchati)梵(brahma)之涅槃(nirvāṇam)。